Osnovna i napredna znanja o autizmu - Modul 1

6. RAZVOJNE PROMENE

Ispravno postavljena dijagnoza autizma u ranom detinjstvu uglavnom je stabilna, ali se uočavaju brojne promene u kliničkoj prezentaciji autizma. Uglavnom deca napreduju nešto više u domenu socijalne komunikacije, nego u oblasti stereotipnog i repetitivnog ponašanja. Nakon postavljanja dijagnoze najveća pažnja se poklanja ranoj intervenciji koja je usmerena na porodicu i koja ima najviše efekta ukoliko se tretman uklopi u svakodnevne rutine. Stoga bi u detinjstvu trebalo obezbediti podršku, kako formalnu (profesionalna podrška koju obezbeđuju stručnjaci za ranu intervenciju, specijalni edukatori, pedijatri, logopedi itd.), tako i neformalnu (podrška koju obezbeđuju porodica i prijatelji). 

Promene u ključnim simptomima autizma tokom adolescencije veoma su varijabilne. Dok se kod nekih osoba sa autizmom beleži napredak u oblasti socijalnih veština i komunikacije, kod nekih adolescenata sa autizmomm može da dođe pogoršavanja bihevioralnih simptoma u periodu 1–2 godine (npr. agresija, hiperaktivnost, insistiranje na istovetnosti). Potrebe za podrškom u periodu adolescencije obuhvataju:

  • Školovanje – prilagođavanje prostora, materijala, pristupa, a po potrebi i obrazovnih ishoda. Deci školskog uzrasta trebalo bi obezbediti pristup obrazovanju uz odgovarajuću podršku i prilagođavanje primenom Individualnog obrazovnog plana. Podršku ne treba ograničiti samo na usvajanje školskih znanja, već je treba usmeriti i na vršnjačke odnose, prevenciju bulinga, kvalitetno provođenje slobodnog vremena i život u zajednici. 

  • Tranziciono planiranje se odnosi na prelazak iz jedne u drugu školu, iz jednog ciklusa obrazovanja u sledeći ili na završetak školovanja i prelazak u svet odraslih osoba. Individualni planovi tranzicije su u nekim zemljama posebni dokumenti, dok su zakonskim propisima u pojedinim zemljama oni određeni kao sastavni deo Individualnog obrazovnog plana. Potrebno je da za svakog učenika budu određeni tranzicioni ciljevi i servisi koji će omogućiti da ti ciljevi budu dostignuti.  

  • Seksualnost – neformalna i formalna seksualna edukacija. 

  • Pitanje zdravstvene nege – medicinske i bihevioralne potrebe za podrškom. 


Promene tokom života su izuzetno varijabilne, kako između razlilčitih istraživanja, tako i između autističnih osoba. Iako se dešava da neke osobe sa autizmom napreduju i u adultnom periodu, kod nekih su simptomi isti, a kod nekih se još i pogoršavaju. Podrška u adultnom periodu odnosi se na stanovanje, zapošljavanje, zdravstvene potrebe, kao i na dugotrajnu negu.