Strategije intervencije u autizmu: Veštine kojima se treba baviti u cilju sprečavanju neuspeha u školi i izostanaka sa nastave - Modul 3

1. OBRAZOVNE STRATEGIJE

1.1. VEŠTINE KOJIMA SE TREBA BAVITI U CILJU SPREČAVANJA ŠKOLSKOG NEUSPEHA UČENIKA SA AUTIZMOM

Strategije obrazovanja sa učenicima sa autizmom imaju svoju osnovu u principu obrazovanja učenja zasnovanom na uspehu. Za ovo moramo da koristimo sledeće tehnike modifikacije ponašanja:

• Ulančavanje unazad: koje se sastoji od segmentisanja učenja na male korake kako bi se pružila podrška u svakom i postepenog povlačenja od poslednjeg koraka do prvog, pod uslovom da je prethodni bio uspešan
• Ekonomija tokena: uspostavlja se poželjno ponašanje koje se želi postići i u kojem dete može da ima kontrolu samostalno ili uz podršku koju planiramo da postignemo i predlažu se potkrepljivači (npr. nalepnice...) koje se akumuliraju ili razmenjuju za donbijanje unapred utvrđene nagrade. Možete postaviti tri cilja, dva koja su vrlo laka za postizanje i koja će delovati kao potkrepljenje, ili samo jedan. U svakom slučaju, važno je da dete učestvuje u izgradnji cilja kako bi ga smatralo privlačnim. Možete raditi zajedno sa celim razredom. Takođe je poznat kao sistem bodova
• Potkrepljivanje: svaki stimulans koji povećava verovatnoću da će se neko ponašanje ponoviti u budućnosti.
• Gašenje: zasniva se na principu potkrepljivanja. Svako ponašanje koje je prćeno potkrepljenjem ima tendenciju da se ponovi, svako ponašanje nakon kojeg potrepljenje nestane imaće tendenciju da nestane.
• Uspešno učenje: učenje se odvija na osnovu znanja učenika i sekvenciranje zadatka na male koracima kako bi učenici stekli veštine da ga uspešno rešavaju.
• Fokusiranje na snage: skills, interests and needs as a vehicle of learning
• Individualizovane procene: svaki učenik ima sopstvene potrebe i podršku.
• Vizuelna sredstva: organizujte okruženje i zadatke jasnoćom, bojama ili slikama.
• Zasnivanje na širini, tj. podržavati osobe u njihovom prirodnom kontekstu

- Struturisanje:

• Fizički prostori (raspored učionice, kontrola senzornih stimulusa, prostorno-vremenski markeri, vizuelna pomagala, specifični prostori za opuštanje, oglasne table, rasporedi u kojima se pružaju društvene informacije...).
• Raspored i organizacija školskog materijala, beleški, obaveštenja: praćenje akademskog dnevnog reda uz podršku pomoću krugova podrške, ili nastavnika.
• Organizacija raspodele učenika i zadataka u grupnom radu.
• Veoma nestrukturirani prostori i momenti (promene razreda, ulazi i izlazi, pauze, nove aktivnosti...).
• Podrška u sekvencijalnom strukturiranju učenja (praćenje sekvencijalne nastavne strategije: korak po korak) i uspostavljanje potkrepljivača za uspešan završetak zadatka.
• Sekvenciona podrška u učenju fizičkih veština, ocenjivanje motoričkih, vestibularnih i egzekutivnih sposobnosti učenika.
• Anticipacija i objektivno objašnjenje promena (odsustvo nastavnika, iznenadni ispiti, uvođenje ili isključenje predmeta, novi formati učenja, promene prostorija...).

- Pristupačnost kurikuluma

• Prilagođavanje ispita (konkretna pitanja, izbegavanje duple negacije).
• Produženje vremena.
• Raspodela prostora i vremena uz vizuelna pomagala.
• Pomoć sa beleškama.
• Podela gradiva.
• Vizuelna pomagala (npr., signaliziranje kada treba okrenuti list jer se ispit nastavlja strelicom, korišćenje kartica u boji koje pokazuju preostalo vreme za učenika).
• Eksplicitna obuka u samoinstrukcijama.
• Usklađivanje sa okruženjem putem digitalnih platformi, sastanaka, agendi.
• Unapređenje ličnog razvoja u oblasti fizičkog vaspitanja naspram takmičarskih modela.
• Podrška diferencijaciji i razgraničenju relevantnih aspekata predmeta.

1.2. SPECIFIČNE EFIKASNE STRATEGIJE ZA UČENIKE ZA AUTIZMOM

- Krug poverenja:

To je aktivnost koja na eksplicitan i personalizovan način podučava različite vrste ličnih odnosa koje neko ima. Važno je da to uradite vizuelno radi boljeg razumevanja i tako možete da radite sa primerima preteranog ponašanja, ili preterano konzervativnog ponašanja, ili čak prikladnog i neprikladnog ponašanja u javnosti ili privatno.

Na primer, da pomognete da identifikujete kome treba da se priča o zdravstvenim problemima, a kome ne. Na ovaj način se mogu uspostaviti različiti nivoi podrške i intimnosti. 

- Socijalne skripte i socijalne priče

Socijalne priče su veoma efikasan alat za rad sa učenicima sa autizmom, na primer, kada primetimo da ne razumeju situaciju. Pomisao koja obično pada na pamet je da je to poziv na buđenje ili da ne žele da izvrše ono što im je naređeno, ali obično postoji tačnije tumačenje a to je da nešto nisu razumeli, a da nemaju sposobnost da zatraže internalizovanu pomoć, teško rešavaju nastale sumnje i iz tog razloga ponekad pokazuju ovakvo ponašanje.

Socijalne skripte ili socijalne priče su kratki narativi, praćeni vizuelnom podrškom, koji objašnjavaju informacije iz konteksta i pravila ponašanja određene društvene situacije. Oni uključuju važne informacije o tome zašto se ona javlja, ko je povezan sa njom i tačno kako njen protagonista treba da deluje.

- Podučavanje učenika sa autizmom osnovnim pravilima

Svake godine kada počne školska godina, može biti teško upravljati količinom važnih i novih informacija na koje treba obratiti pažnju: imena novih nastavnika, referentni ljudi, važna ili referentna mesta u školi, važni datumi, uputstva, pravila ponašanja....

2. 2. DRUŠTVENA OBLAST. KAKO SPREČITI BULING?

Društvene veštine su važne jer nam omogućavaju da komuniciramo jedni s drugima sa predvidljivošću, tako da možemo lakše da razumemo jedni druge i da budemo shvaćeni. Društvene veštine kao što su pomaganje, traženje pomoći ili informacija, zahvaljivanje, izvinjavanje, pokretanje razgovora na bilo koju temu, odgovaranje na pitanja, poštovanje pravila, čekanje na red, saradnja, prihvatanje kritike, zahtevanje povratnih informacija za posao koji je urađen, upoznavanje sa ljudima obezbeđuje prilagođavanje učenika društvu, njegovu integraciju u društvo, njegovu komunikaciju i interakciju sa vršnjacima i drugima (Çifci and Sucuoglu, 2004).

Društvene veštine koje su jedno od oruđa za omogućavanje socijalne adaptacije, stvaranje društvenih odnosa i održavanje postojećih društvenih odnosa tokom društvenog razvoja uče se tokom prvih godina života i dovode do važnih dugoročnih i kratkoročnih efekata na život pojedinca. (Gülay and Akman, 2009).

U tom kontekstu, važno je unaprediti i podržati socijalne veštine dece koje određuju kvalitet života i omogućavaju njihovu adaptaciju na okruženje počev od školskog perioda. 

2.1. VRSTE BULINGA

- Isključivanje: podrazumeva izostavljanje nekoga, ili jednostavno ne biranje učenika ili ne pozivanje da se pridruže u igrama ili radnim timovima.

- Verbalni buling: podrazumeva zadirkivanje, prozivanje, neprikladne seksualne komentare, ismevanje, pretnje da će naneti štetu.

- Društveni buling uključuje povredu nečijeg ugleda ili odnosa. To uključuje: namerno izostavljanje nekoga, govorenje drugoj deci da se ne druže sa nekim, širenje glasina o nekome.

- Fizički buling: podrazumeva telesno povređivanje ili uništavanje nečije imovine. Uključuje: udaranje, šutiranje, štipanje, pljuvanje, saplitanje, guranje, uzimanje ili lomljenje nečijih stvari, činjenje podlih ili grubih pokreta rukama.

- Sajber-buling: je buling koji se dešava preko digitalnih uređaja kao što su mobilni telefoni, računari i tableti. To uključuje slanje, postavljanje ili deljenje negativnog, štetnog, lažnog ili zlobnog sadržaja o nekom drugom. To može uključivati deljenje ličnih ili privatnih informacija o nekom drugom izazivajući sramotu ili poniženje.

2.2. ZAŠTO JE BULING ČEŠĆI U AUTIZMU?

Studije govore o 44% prevalencije maltretiranja kod učenika sa autizmom (Montes and Halterman, 2007), dok druge studije ukazuju da je 77% uzorka bilo žrtva bulinga (Cappadocia and Weiss, 2011).

Buling i sajber-buling je donekle tešak za osobe sa autzmom zbog raznovrsnosti ponašanja koje može biti uključeno i varijabli koje utiču na to ponašanje, koje dečaci i devojčice sa autizmom ponekad ne primećuju (kao ton glas, kontekst...). Ljudi sa autizmom često nisu svesni da su žrtve bulinga (Dubin, 2007)

Deca i mladi sa autizmom mogu biti izloženiji većem riziku od bulinga od svojih vršnjaka zbog različitih načina na koje komuniciraju sa drugima. Njihova vršnjačka grupa će primećivati ove razlike sve više i više kako odrastaju.

Takođe je teško čitati izraze lica i govor tela, a oni ne znaju kada je neko prijateljski raspoložen ili pokušava da ih povredi. To znači da mogu pogrešno razumeti namere svojih vršnjaka. Oni takođe mogu biti laka meta na igralištu jer ponekad više vole da se igraju sami.

Kao rezultat toga, drugoj deci je lako da ih zadirkuju jer nemaju strukturu podrške oko sebe. Druga deca ih takođe mogu zadirkivati ako vide da rade „čudne“ stvari kao što su mlataranje rukama ili davanje neprikladnih komentara.

2.3. ZNACI UPOZORENJA ZA POTENCIJALNI BULING ILI ZLOSTAVLJANJE

Postoji mnogo znakova upozorenja koji mogu ukazivati na to da je neko žrtva bulinga. Prepoznavanje znakova upozorenja važan je prvi korak u preduzimanju mera protiv bulinga. Ne traže pomoć sva deca koja su zlostavljana ili maltretiraju druge.

Važno je razgovarati sa decom koja pokazuju znake bulinga ili bulinga drugih. Ovi znaci upozorenja takođe mogu ukazivati na druge probleme, kao što su depresija ili zloupotreba opojnih supstanci. Razgovor sa detetom može pomoći da se identifikuje koren problema.

Potražite promene u detetu. Međutim, imajte na umu da sva deca koja su žrtve bulinga ne pokazuju znakove upozorenja.

Neki znaci koji mogu ukazivati na problem maltretiranja su: 

• Neobjašnjive povrede
• Izgubljena ili uništena odeća, knjige, elektronski uređaji ili nakit
• Česte glavobolje ili bolovi u stomaku, ili lažiranje bolesti
• Promene u navikama u ishrani, kao što su iznenadno izbegavanje obroka ili kompulsivno prejedanje. Deca mogu dolaziti iz škole gladna jer nisu ručala.
• Teškoće u spavanju ili česte noćne more.
• Pogoršanje ocena, gubitak interesovanja za domaće zadatke ili odlazak u školu.
• Iznenadan gubitak prijatelja ili izbegavanje društvenih situacija.
• Osećanja bespomoćnosti ili smanjenje samopouzdanja.
• Samodestruktivna ponašanja kao što su bežanje od kuće, samopovređivanje ili pominjanje samoubistva.
• Dolaze kući sa prljavom, oštećenom ili nestalom odećom, torbama ili knjigama, sa modricama ili ogrebotinama, bez novca koji bi trebalo da imaju ili tražeći još novca sledećeg dana
• Dolaze u školu ili dolaze kući kasno jer su promenili rutu do ili iz škole
• Nerado ide u školu i smišlja opravdanja da ne ide u školu
• Deluje da je pod stresom, depresivno, nesrećno ili loše
• Iskazuje pogoršanje koncentracije ili standarda domaćih zadataka

2.4. PREVENCIJA I PONAŠANJE U ŠKOLAMA

Možemo da tvrdimo da kada nema dobre klime u učionici, učenici imaju poteškoća da uče, jer nemaju dovoljno volje da uče i ispoljavaju raspoloženja kao što su: dosada, umor, nisko učešće i nedisciplina.

Pogodno je da nastavnici i saradnici u obrazovanju budu svesni da su „lideri i modeli“ za učenike, a to zahteva razvijanje veština komunikacije i društvenog odnosa koji unapređuju poverenje, dijalog, poštovanje i inkluziju u učionici, budu svesni činjenica da ih ne razumemo i ne izražavamo istim radnjama i veštinama sa kojima su oni u stanju da ih izražavaju.

Poštovanje se postiže sledećim strategijama: uvek se odnositi sa poštovanjem u učionici, školi i zajednici; autoritet je praćen poštovanjem i oblicima društvenih odnosa koji nikoga ne ponižavaju; dobiti poštovanje nije isto što i strah; uvežbavati toleranciju i prihvatanje svih u učionici s obzirom da je u njoj prisutna različitost. Takođe je neophodno razvijati samopouzdanje, a tu su korisne sledeće strategije: proceniti greške kao deo učenja i iskoristiti ih za poboljšanje, prepoznati da svako ima potencijal da uči, imati visoka očekivanja od dostignuća drugih. Poverenje je osnova svake afektivne veze.

Pored toga, neke preporuke za postizanje dobre klime u učionici su:

• Razmotrite disciplinu, primenite je čvrsto, pošteno i odgovorno.
• Osigurajte poštovanje, solidarnost i međusobnu podršku u svakom trenutku.
• Predložite stimulativne aktivnosti u kojima se svi učenici osećaju važnim.
• Aktivno procenite sve učenike. Učinite tokom aktivnosti učenja da iskuse pozitivne emocije.

Jedan od načina da pomognemo osobama sa autizmom da prepoznaju buling je da zajedno sa odraslom osobom od poverenja naprave listu onih ponašanja koja bismo mogli da uključimo u školski buling, tako da dete može da pribegne tome u slučaju sumnje i da se vremenom ta lista može proširiti.

Takođe pomaže da im se daju jasne smernice i saveti koji mogu biti korisni u situacijama u kojima su maltretirani, kao npr:

• Ako im je potreban mir, bolje je da tokom odmora ne idu u mirne kutke, tihe i izolovane; bolje je tražiti bezbedna mesta kao što je biblioteka.
• Ako ostanu u dvorištu, neka potraže mesta gde ima puno ljudi ili gde mogu da budu blizu ljudi koji čuvaju igralište (Jackson, 2002).
• Ako se nasilnici približavaju, mogu da se izvuku iz te situacije. Ako to nije moguće, korisno je dozvati odraslu osobu (Jackson, 2002).
• Neka razgovaraju sa dobrim prijateljem ili nastavnikom o tome šta se dešava i pitajte za savet (Gray, 2004).
• Ako sumnjaju u nameru bilo kakvog ponašanja, neka pitaju nekoga kome veruju. Važno je da računaju od početka sve što se dogodilo (Gray, 2004).
• Može biti korisno ako kod kuće naprave mapu škole na kojoj naznače koji su najkonfliktniji trenuci u svakom mestu, u kojim trenucima će pronaći referentnu osobu koja će im pomoći, gde i u kom u trenucima mogu pronaći nasilnike... (Gray, 2004).
• Jasno im stavite do znanja da oni nisu krivi za maltretiranje (Gray, 2004; Jakson, 2002).
• Neka pronađu način da ne izgube kontrolu kada ih maltretiraju; nešto što može da funkcioniše je razmišljanje o slici mira i sigurnosti (Gray, 2004).
• Vežbajte sa njima frazu koju će izgovoriti u trenutku kada se upuste sa nasilnicima u konflikt; neka bude jednostavno i što je moguće istinitije (npr. „Već sam te čuo“, „Moram da prestaneš“ ili „Ne sviđa mi se ovo, za sada“).
• Naučite ih da pokušaju da ostanu mirni, ali ozbiljni, sa pravim telom i podignutom glavom, drže bezbednu distancu, a zatim da kontaktiraju osobu od poverenja koja im može pomoći (Gray, 2004).
• Razvijte asertivne strategije i dajte im prioritet u odnosu na strategije izbegavanja ili agresivnost. U tom smislu, važno je naučiti ih da otkriju neke kratke fraze koje kod agresora stvaraju osećaj demaskiranosti, iz poštovanja.

Društveni odnosi su posebno važni za grupu vršnjaka. Zbog karakteristika autizma, učenici sa ovom vrstom poremećaja imaju posebne poteškoće, kao što su: deljenje slobodnog vremena ili grupne školske aktivnosti sa drugim drugovima iz razreda, razumevanje društvenih razgovora, poput onih koji se odnose na poštovanje autoriteta u školskom kontekstu, deljenje školskog pribora ili učestvovanje u aktivnostima koje uključuju reciprocitet u interakciji.

Da biste im pomogli u ovim situacijama, korisno je da:

• Olakšati postepenu integraciju učenika sa autizmom u grupu, predlažući rad u malim grupama, u kojima su posebno definisani “šta i kako” njihovog dela učešća, kao i rokovi za to, podstičući ih da razviju svoj deo učešća u aktivnostima.
• Vežbajte društvene i emocionalne veštine sa učenikom sa autizmom, kao što je korišćenje recipročnog razgovora, davanjem pisanih skripti pitanja ili tema koje mogu da podele sa svojim drugovima iz razreda.
• Prioritizing responsibility, anticipating consequences and promoting respect for diversity and promoting inclusion by example.
• Prioritizujete odgovornosti, predvidite posledica i unapredite poštovanja različitosti i promovisanje inkluzije primerom.

3. STRATEGIJE EMOCIONALNE REGULACIJE

3.1. EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

Emocionalna inteligencija opisuje kapacitet, veštinu ili sposobnost da se identifikuje, proceni i upravlja sopstvenim, emocijama drugih i grupnim emocijala. Ljudi koji poseduju visok stepen emocionalne inteligencije veoma dobro poznaju sebe i takođe su sposobni da osete emocije drugih. Oni su ljubazni, otporni i optimistični.

3.2. POMOZITE DA SE POSTIGNE EMOCIONALNA REGULACIJA

Samoregulacija se može definisati na različite načine. U najosnovnijem smislu, to uključuje kontrolu nečijeg ponašanja, emocija i misli u potrazi za dugoročnim ciljevima. Preciznije, emocionalna samoregulacija se odnosi na sposobnost upravljanja remetilačkim emocijama i impulsima. Drugim rečima, razmišljanje pre delanja. Takođe odražava sposobnost da se oraspoložite nakon razočaranja i da se ponašate na način u skladu sa vašim najdubljim vrednostima.

Samoregulacija podrazumeva pauziranje između osećanja i radnje – odvojite vreme da razmislite o stvarima, napravite plan, strpljivo čekate. Deca se često bore sa ovim ponašanjem, ali mogu i odrasli.

Samoregulacija je takođe važna jer vam omogućava da se ponašate u skladu sa svojim duboko usađenim vrednostima ili društvenom savešću i da se pravilno izrazite. Ako cenite akademsko postignuće, to će vam omogućiti da učite umesto da se opustite pre testa. Ako cenite pomaganje drugima, to će vam omogućiti da pomognete saradniku na projektu, čak i ako se i sami borite sa kratkim rokom.

- Aktivnosti ili strategije koje se mogu sprovesti da pomognu da se emocionalno regulišete:

• Napravite tabelu emocionalnih nivoa: napravite vizuelnu pomoć koja prikazuje različite nivoe emocija koje dete može da oseti, omogućavajući učeniku da kreira sopstvene oznake za svaki nivo.
• Naučite učenike da dodele emocionalne nivoe određenim situacijama.
• Razgovarajte o tome koje su odgovarajuće reakcije na različite scenarije.
• Naučite da se nosite sa strategijama i budite model
• Veštine pune svesnosti: podstiče osnovne tehnike svesnosti — učenje prihvatanja života onakvim kakav je u ovom trenutku. Ove veštine koriste sva čula da obrate pažnju i u potpunosti učestvuju u sadašnjosti, praktikuju se bez osuđivanja i fokusiraju se na ono što je neophodno za uspeh.
• Veštine regulacije distresa: prepoznajte kada se jave nagoni da se rade neefikasne stvari, kao što je pretnja samoubistvom ili samopovređivanje ili da se deluje impulsivno. Takođe se fokusirajte na veštine neophodne za suočavanje sa stresnim situacijama, tolerisanje i preživljavanje krize i svesnu kontrolu problematičnih nagona i preoblikovanje misli
• Veštine interpersonalne efikasnosti: alati za procenu potreba u vezi; postavljanje i održavanje zdravih odnosa; održanje samopoštovanje (npr. da bude u stanju da kaže: „Ne“, asertivno); i da nauči da se nosi sa neizbežnim gubitkom i međuljudskim sukobima.

3.3. STRATEGIJE SMIRIVANJA ZA UČENIKE SA AUTIZMOM

Kod autizma, na socio-emocionalnu regulaciju utiču teškoće sa hipersenzitivnošću i nemogućnošću sagledavanja konteksta, a takođe je kompromitovano i izvršno funkcionisanje koje upravlja reakcijama i odgovorom na društveni i kontekst okruženja. “Čitanje” i razumevanje svojih i tuđih emocija takođe predstavlja specifične poteškoće za ove učenike.

Anksioznost je jedan od specifičnih faktora koji utiču na neuspeh u školi i veoma je prisutna kod učenika sa autizmom, zbog poteškoća da integrišu kontekst, da se društveno povežu ili da se nose sa senzornim zahtevima.

Za samoregulaciju je potreban različit set alata u različitim trenucima, a kada je učenik sa autizmom u školi, važno je podeliti sa nastavnicima neke šifre ili dozvole koje im pomažu da uspešno primenjuju svoje strategije smirivanja.

• Flaše za smirivanje ili umirujuće blistave tegle pružaju zdrave i efikasne načine koji mlađoj deci pomažu da se uteše, smire, duboko udahnu i prevaziđu svoje emocije.
• Ponudite plan bekstva ili kutak za smirivanje: ponekad moraju da napuste određeno mesto kako bi povratili kontrolu i smanjili stimulaciju.
• Kutak za smirivanje ili senzorna kutija: udoban i umirujući prostor za odlazak kada im treba malo prostora, da smire svoja tela i da odvoje vreme da obrade svoja osećanja kada primete da pokreti počinju da im izmiču kontroli.
• Kreirajte neke jednostavne vežbe ili rutine koje smiruju: stisnite stresnu loptu, fokusirajte pažnju na duboko disanje, zamislite sigurno mesto ili razmislite o prijatnom sećanju, izbrojite do 10.
• Svaki dan odvojite 5 minuta za vežbanje: opuštanje, meditaciju, istezanje ili slušanje muzike.
• Zona refleksije: obezbedite učenicima prostor za pisanje ili crtanje u kojem mogu da razmisle o iskazivanju svojih emocija. Nastavnici mogu da daju vođena pitanja ili da podstaknu učenika na slobodno pisanje.

4. INFORMALNO I FORMALNO SEKSUALNO OBRAZOVANJE

4.1. TEME SEKSUALNOG VASPITANJA I AUTIZAM

Seksualnost je nešto fundamentalno što nam omogućava prepoznajemo sebe I prepoznajemo jedni druge. Mi smo seksualna bića od trenutka rođenja. U današnje vreme, običaj prećutkivanja i tretiranje seksualnosti kao tabu teme kod ljudi sa funkcionalnim diverzitetom je zastarela.

Važno je da želje i fantazije budu vidljive pošto je seksualnost prisutna kod većine osoba.   Ljudska seksualnost ima intimnost kao vrednost i važno je da svaka osoba napiše svoju "seksualnu biografiju" sa svojim interesovanjima, potrebama, željama, fantazijama... I slobodno bira kako da izrazi tu seksualnost.

- Seksualni jezik: sleng i termini

Veoma je važno eksplicitno objasniti rečnik koji se koristi kada se govori o različitim seksualnim sadržajima. Mogućnost da prirodno uvedu seksualnost kao deo života učiniće da je ne vide kao tabu temu. Stoga bi bilo važno da se sa njima napravi grafički materijal gde su objašnjeni rečnik, termini, sleng koji mogu da odgovore na pitanja i nedoumice.

o  Seksualna raznolikost:

▪       Opšti Termini: saveznik, interseksualac, LGBTQUIA, SOCIE

▪       Seksualnost: seksualnost, seksualna orijentacija, aseksualac, biseksualac, lezbejka, gej, homoseksualac, panseksualac, queer, strejt/heteroseksualac

▪       Pol: rod, rodni identitet, rodna prezentacija/izražavanje, rodna binarnost, androginost, rodna disforija, rodno neusklađenost, genderkueer , rodna varijanta, nebinarna, transseksualna/transrodna, tranzicija itd.

o  Seksualni biološki razvoj: obično se tretira kao oblik individualnog razvoja, ali seksualnost i seksualno ponašanje imaju jake veze sa međuljudskim iskustvima.

o  Pubertet: trenutak života kada dečak ili devojčica postaju polno zreli. To je proces koji se obično javlja između 10. i 14. godine za devojčice, a između 12. i 16. godine za dečake. Izaziva fizičke promene i na različite načine utiče na dečake i devojčice.

o  Samoerotizam/neizgovorena pravila: kao što smo videli u drugim modulima, osobama sa autizmom je teško da zatraže pomoć i ponekad anksioznost koju izaziva potreba za društvenom interakcijom može da generiše, i iz tog razloga je neophodno da im se objasne pitanja sopstvene seksualnosti, kao što su masturbacija i "nepisana pravila" o samostimulaciji

o  Trudnoća/porođaj: trudnoća, takođe poznata kao gestacija, je vreme tokom kojeg se jedno ili više potomaka razvija u ženi. Porođaj je završetak trudnoće kada jedna ili više beba napušta matericu prolazeći kroz vaginu ili carskim rezom.

U mnogim prilikama potrebno je razbiti mitove koje mediji, serije ili filmovi prenose društvu, jer stiču pogrešne modele, i mogu da normalizuju i internalizuju ponašanja.

o  Veze: objasnite slobodan izbor da li imati partnera ili ne i društvene uslove koje to podrazumeva. Pored toga, navedite različite vrste partnera koji mogu postojati. Sve ovo bi moglo biti potkrepljeno mogućim pitanjima ili hipotetičkim situacijama i razmišljanjem kako bi lakše postupili i predvideli.

o   Javno/privatno ponašanje – prevencija seksualnog zlostavljanja: dajte jasne smernice za identifikaciju situacija zlostavljanja i razlikovanje privatnosti od privatnog. Razgovarajte o pristanku i kako pitati referentne ljude kada postoje neke sumnje. Jasno objasnite koje fraze bi se koristile u situacijama moguće zloupotrebe ili ucene.

o   Pornografija: pravni aspekti, upotreba i razlika od stvarnosti, a ne kao model ili primer koji treba slediti.

o   Kontrola rađanja/upotreba kondoma i seksualno prenosive infekcije (SPI): objasnite na praktičan način ili uz materijal, vizuelno predstavljajući prednosti i nedostatke svake metode kontracepcije, svrhu i upotrebu.

o  Prostitucija: Praksa seksa sa drugim ljudima u zamenu za novac ili druge finansijske beneficije. Objasnite moguće uzroke prostitucije i pravne aspekte koje to podrazumeva.

Abortus: Prirodni ili dobrovoljni prekid i prevremeni prekid trudnoće, napravljen pre nego što fetus može da preživi van materice. Objasniti uzroke i posledice, razloge zbog kojih postoje i voljni i nevoljni prekidi trudnoće. Metode prekida trudnoće. Pravni aspekti dobrovoljnog prekida trudnoće.

5. FOKUSIRANJE NA SNAGE

5.1. IZUZETNE SNAGE KOJE UČENICI SA AUTIZMOM MOGU IMATI

Procena zasnovana na snazi (“Strength-based assessment” ili SBA), koja se koristila u radu sa decom sa blažim poremećajima u ponašanju, takođe može imati vrednost za pojedince koji imaju autizam. SBA obezbeđuje metod za identifikaciju ličnih, porodičnih i širih kontekstualnih snaga i može biti koristno oruđe protokolima za procenu jer pruža specifične informacije o imovini koja se može ugraditi u intervencije. Dalje, SBA ima potencijal da utiče na stavove i uverenja roditelja i edukatora uključenih u procenu, stvarajući veću nadu u sposobnost deteta da dobro funkcioniše i doprinoseći jačoj vezi između procenitelja, deteta i njihove porodice.

Povećava motivaciju i uspeh u učenju. Sve je više istraživanja koja se slažu o ispoljavanju specifičnih talenata kod autizma, ali i ovi postojeći talenti u mnogo navrata ostaju neprimećeni, a gotovo da nema referenci ili modela usmerenih na edukaciju ovih učenika koji ih edukuju iz njihovih snaga i potencijala umesto iz njihovih slabosti.

- Pomenućemo neke izuzetne snage koje bi mogli imati:

• Velika pažnja posvećena detaljima
• Iskrena i direktna komunikacija: sklonost ka poštenju i neosuđivanju
• Napredovanje uz rutine
• Strogo poštovanjenje pravila
• Vole obrasce i predvidljivost
• Obimno znanje o temama koje ih zanimaju: obično imaju veoma visok nivo motivacije u temama i aktivnostima koje su im interesantne.
• Odlične veštine pamćenja: posebno za činjenice i brojke.
• Logičko i nezavisno razmišljanje: Sposobnost da se unese inovativan pristup rešavanju problema
• Vizuelno uče: imaju sposobnost da sagledaju delove celine i fokusiraju se na male detalje i obrasce. Oni koriste pisane podsetnike, fotografije, vizuelne rasporede i dijagrame kako bi poboljšali svoje učenje.
• Izuzetne veštine u kreativnim umetnostima, kao što su likovna i muzička
• Sklonost ka snažnom osećaju lojalnosti u svim društvenim odnosima

Tzv. “Splinter” veštine se mogu pokazati u sledećim oblastima veština ili domenima: pamćenje; hiperleksija (izuzetna sposobnost čitanja, pravopisa i pisanja); umetnost; muzika; mehanička ili prostorna veština; kalendarski obračun; matematički proračun; senzorna osetljivost; atletske performanse; i kompjuterske sposobnosti. Ove veštine mogu biti izvanredne nasuprot poteškoćama kod autizma.

Postojeća literatura naglašava važnost korišćenja pristupa podučavanju koji podstiče učenike da istražuju ukrštanja i granice koje dele različite discipline, čime se podstiče saradnja između učesnika i talenata, shvaćena kao sposobnost postavljanja pitanja i razvijanja novih rešenja.

U tom smislu, učenje zasnovano na projektu uključuje razvoj konačnog proizvoda koji opravdava i čini učenje smislenim. Izbor takvog proizvoda podrazumeva razvijanje veština pregovaranja, komunikacije, donošenja odluka, rešavanja problema, strukturiranja i planiranja među grupama učenika. Autonomija učesnika da sami regulišu svoj rad je osnova za razvoj smislenog učenja.

6. SAMOODREĐENJE (SO) I SAMOZASTUPANJE (SZ)

6.1. SAMOODREĐENJE

Samoodređenje (SO) je sposobnost pojedinaca da upoznaju sebe, kontrolišu svoje živote, planiraju i ostvare svoje ciljeve i da zastupaju sami sebe. Da li su veštine, znanja i uverenja potrebni za angažovanje u ponašanju usmerenom ka cilju zasnovane na razumevanju nečije snage, ograničenja i sebe (Field, Martin, Miller, Vard, & Vehmeier, 1998). SO se fokusira na reformisanje sistema kako bi se pružile veće mogućnosti za izbor i samousmeravanje i na pružanje veština i informacija osobama sa invaliditetom, u ovom slučaju učenicima sa autizmom, kako bi mogli da izraze samoodređenje u sopstvenim životima. Fokusirano je na pet principa: sloboda, autoritet, podrška, odgovornost i potvrda.

SO igra vitalnu ulogu u nekoliko konteksta. Pokazalo se da povećava zadovoljstvo životom u kasnijem životu (Ekelund, Dahlin-Ivanoff, & Ekelund, 2014), unapređuje fizičku aktivnost i gubitak težine (Silva et al., 2010; Teixeira et al., 2012), umereno sagorevanje na poslu (Fernet, Guay, & Senecal, 2004), iI motivaciju (Gagné & Deci, 2005) između mnogih drugih.

6.2. KORISTI VEŠTINA SAMOZAGOVARANJA

Kada se razviju veštine samozastupanja i sposobnosti samoodređenja, učenici imaju:

o   Samopouzdanje u svoju sposobnost da uspeju

o   Shvatanje da su obrazovanje i učenje neophodni za dugoročan uspeh u karijeri

o   Veru da sposobnosti koriste u potpunosti za postizanje visokokvalitetnih rezultata i ishoda

o   Pozitivan stav prema radu i učenju

o   Istrajnost za postizanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva

o   Sposobnost upravljanja tranzicijama i sposobnost prilagođavanja promenljivim situacijama i odgovornostima

6.3. STRATEGIJE KOJE POMAŽU UČENICIMA SA AUTIZMOM DA IZGRADE VEŠTINE SO/SZ:

o   Saznajte više o potrebama učenika sa smetnjama u razvoju

o   Radite sa drugim nastavnicima kako biste identifikovali iskustva van škole koja jačaju personalizovane planove učenja učenika

o   Učestvujte u posmatranju ponašanja u učionici i pomozite u vizuelnom merenju napretka učenika

o   Osigurajte da svi učenici imaju pristup informacijama o razvoju karijere i uspostavite sveobuhvatni program školskog savetovanja kako bi se učenici osnažili da deluju na samoodređeni način i iskoriste ove mogućnosti. Uverite se da učenik zna svoja prava

o   Uključite učenika u odluke o njegovom/njenom učenju: to im daje priliku da direktno razgovaraju sa timom o ciljevima, planu tranzicije, šta pomaže ili ne.

o   Vežbajte kako on/ona može da razgovara sa nastavnicima o svojim problemima: tinejdžeru može biti teško da započne te razgovore. Vežbajte započinjanje razgovora da biste to olakšali.

o   Efikasno modelirajte veština samozastupanja

- Specifične strategije za razvoj veštima SO/SZ:

o   Stanite, pogledajte, slušajte: neka deca sa autizmom su fokusirana na sebe i teško razumeju neko društveno ponašanje. Korisno je da sami sebi postave neka pitanja:

▪          Ko je ovde uključen? Da li su to prijatelji, poznanici, autoriteti? Šta ja znam o ovim ljudima? Šta mogu da očekujem?

▪          de smo? Šta je kontekst?

▪          Šta se dešava/šta ljudi rade? Važno je verbalno proći kroz ko šta radi.

▪          Šta drugi osećaju i šta bi moglo biti njihov ugao gledanja?

▪          Koja je moja uloga ovde? Da li je ovo lično za mene?

▪          Šta će se verovatno dogoditi?

• Veštine rešavanja problema:

▪          Identifikujte problem: kakve su stvari kada su onakve kakve želimo da budu?

▪          Analizirajte problem: u kojoj fazi je ovaj problem? Ovo pomaže da se identifikuje hitnost problema

▪          Opišite problem: napišite ga u obliku izjave koristeći otprilike 12 reči.

▪          Potražite osnovne uzroke: šta je izazvalo ovaj problem? Ko je odgovoran za ovaj problem? Kada se ovaj problem prvi put pojavio? Zašto se to dogodilo? Kako je došlo do ovog odstupanja od standarda? Gde nas to najviše boli? Kako da rešimo ovaj problem? Možemo li zauvek rešiti ovaj problem da se više nikada ne ponovi?

▪          Razvijte alternativna rešenja: izradite listu alternativnih rešenja i rangirajte ih na osnovu efikasnosti, dugoročne vrednosti i resursa koji su vam potrebni i imate.

▪          Implementirajte rešenje: planirajte šta će se sledeće desiti ako nešto krene naopako.

7. BIBLIOGRAPHY

- Chamidah, A. N. & Jannah, S. (2017). Parents Perception About Sexual Education for Adolescence With Autism. 10.2991/icset-17.2017.15.

- Cosden, M., Koegel, L.,Koegel, R., Greenwell, A. & Klein, E. (2006). Strength-Based Assessment for Children With Autism Spectrum Disorders. Research and Practice for Persons with Severe Disabilities. 31. 134-143. 10.1177/154079690603100206.

- Lehan Mackin, M.; Loew, N.; Gonzalez, A. Tykol, H. & Christensen, T. (2016). Parent Perceptions of Sexual Education Needs for Their Children With Autism. Journal of pediatric nursing. 31. 10.1016/j.pedn.2016.07.003.

- Mazefsky, C. A., & White, S. W. (2014). Emotion regulation: concepts & practice in autism spectrum disorder. Child and adolescent psychiatric clinics of North America, 23(1), 15–24. https://doi.org/10.1016/j.chc.2013.07.002

- Milley, A. & Machalicek, W. (2012). Decreasing Students’ Reliance on Adults A Strategic Guide for Teachers of Students With Autism Spectrum Disorders. Intervention in School and Clinic. 48. 67-75. 10.1177/1053451212449739.

- Zuber, W. & Webber, C. (2019). Self-advocacy and self-determination of autistic students: a review of the literature. Advances in Autism. 5. 10.1108/AIA-02-2018-0005.

https://www.stopbullying.gov/bullying/what-is-bullying#types

https://www.autism.org.uk/advice-and-guidance/topics/bullying/bullying/parents

https://thespectrum.org.au/autism-strategy/social-interaction/