Prevencija izostanaka i školskog neuspeha kod učenika sa ASD: Unapređenje prelaska iz osnovne u srednju školu

Izmenjeno senzorno procesiranje je važna karakteristika kliničke slike autizma. Različiti oblici ponašanja ukazuju na izmenjenu obradu senzornog inputa (mirisanje predmeta; fasciniranost teksturom, zvukom, mirisom, vibracijom i drugim senzornim aspektima igračaka; izbegavanje odeće i hrane određene teksture itd.). Poremećaj senzornog procesiranja obuhvata čitav autistički spektar i prisutan je u svim uzrasnim grupama. Može da ima značajan uticaj na svakodnevne životne aktivnosti, školska postignuća, radnu efikasnost, socijalne relacije i kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Osobe sa autizmom mogu biti preterano osetljive na neke senzorne stimuluse. Relativno je česta pojava da se dete plaši zvukova kućnih aparata, prevoznih sredstava i okolinske buke, pokušavajući da postigne senzornu regulaciju pokrivanjem ušiju. S druge strane, neka deca su hiposenzitivna, što se ispoljava, na primer, u njihovoj sniženoj osetljivosti na toplotu, hladnoću ili bol. Trebalo bi imati na umu da različite osobe sa autizmom mogu da reaguju na preteranu senzornu stimulaciju na potpuno različite načine. Neke osobe će se potpuno „isključiti“, što sa aspekta posmatrača pre može da deluje kao hiporeaktivnost, nego kao preterana osetljivost. Kod drugih „borba“ sa senzornom stimulacijom imaće oblik samostimulativnog i repetitivnog ponašanja, a ima i onih koji će svu pažnju usmeriti samo na neke stimuluse, blokirajući pristup svim ostalim, manje poželjnim stimulusima (Crespi, 2021).