Potrebe učenika sa autizmom - Modul 2
2. UČIONICA. RAZLOG ZA ORGANIZACIJU
2.1. Strukturisanje učionice
Za dizajniranje strukturiranog okruženja potrebno je primeniti TEACCH metod (Treatment and Education of Autistic and Related Communication Handicapped Children), čija je svrha postizanje maksimalnog stepena autonomije učenika. Ovom metodom se: fizički strukturiše učionica, organizuju sistemi rada, radi uz korišćenje dnevnih rasporeda i pruža se što više vizuelnih informacija.
Ciljevi su:
- Pomozite učenicima da razumeju situacije i očekivanja.
- Pomozite učenicima da budu smireni.
- Pomozite učenicima da bolje uče koristeći vizuelne signale.
- Omogućite nezavisnost.
- Smanjite probleme u ponašanju
2.1.1 Fizička struktura učionice
Za fizičko strukturisanje učionice, moraju se poštovati
potrebe ili stilovi učenja svakog učenika sa autizmom. U zavisnosti od toga gde
se nameštaj nalazi, može uticati na sposobnost učenika da funkcionišu u
okruženju i samostalno deluju. Adekvatna organizacija je jasna i dostupna
učenicima sa autizmom ako je raspored učionice ispravan jer se prisustvo distraktora
može smanjiti.
Za organizaciju učionice moramo uzeti u obzir niz prostorija: učionica mora biti podeljena na određene oblasti ili kutke: kutak za čitanje, kutak za individualni rad, kompjuterski kutak itd.; uglove treba vizuelno istaći, stvarajući prostore sa jasnim granicama; učionica mora biti prilagođena potrebama i kognitivnim i emocionalnim karakteristikama učenika i; Važno je koristiti prilagođene materijale koji ukazuju šta treba raditi, kada je aktivnost završena ili gde se materijal čuva.
Organizovano okruženje organizada |
Vizuelne informacije |
Kutak za čitanje |
Kutak za rad na računaru |
U odnosu na mesto za rad učenika u odnosu na nastavnika, mora se odlučiti na osnovu potreba učenika:
- Licem u lice. To je najstroža situacija sa društvene tačke gledišta, koja zahteva stalnu pažnju i odgovaranje drugoj osobi.
- Jedan do drugog. Olakšava modelovanje, pažnja nije usmerena samo na nastavnika, već na materijale i uputstva.
- Iza. Mnogo veći naglasak je stavljen na nezavisnost i fokus na aktivnosti.
2.1.2 Rasporedi
Dnevni rasporedi nude učenicima mnogo jasnoće i predvidljivosti u njihovom svakodnevnom životu jer znaju šta moraju da rade u svakom trenutku. Osim njih, imaju mogućnost da se samostalnije kreću po učionicama i školi.
Nude im vizuelne informacije o tome: gde će biti, koje aktivnosti će raditi i kojim redosledom.
Postoji nekoliko vrsta rasporeda:
- Tranzicioni objekat
- Nizovi predmeta
- Pojedinačna fotografija /crtež
- Niz fotografija za prikaz dela dana
- Niz crteža
- Pisana lista
1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 |
2.1.3 Sistemi rada
Sistemi rada pomažu učenicima sa autizmom da organizuju svaku od aktivnosti koje moraju da obavljaju tokom dana i veoma su važni za rad bez stalnog nadzora odrasle osobe. Informacije koje se moraju dati učenicima prilikom izvođenja rada su:
- Zadatak koji treba obaviti.
- Određeni organizovani načini za izvršenje zadatka.
- Broj zadataka ili aktivnosti i kada se moraju završiti.
- Samoocenjivanje od strane učenika kako bi bio svestan kada napreduje.
- Samospoznaja završetka aktivnosti.
- Sprečite ono što će se desiti na kraju aktivnosti.
Svrha sistema rada je da organizuju aktivnosti i obezbede smislene i organizovane načine obavljanja konkretnih aktivnosti. Postoje tri vrste:
- S leva na desno, sa kutijom za “završeno”
- Uparivanje (boja, oblika, slova, itd.)
- Pisani (tekstualni) sistemi rada.
1 | 2 | 3 |
2.1.4 Visual information
Svaki zadatak koji obavljaju mora biti jasno struktuiran i mora biti veoma vizuelan da bi se povećalo razumevanje. Postoje tri komponente koje treba razmotriti:
I. Vizuelna jasnoća. Va jasnoća može se postići pomoću:
- Određivanja komponenti zadatka
- Isticanja relevantnih aspekata zadataka kroz: etikete, markere itd.
II. Vizuelna organizacija, kroz:
- Raspodelu i stabilnost materijala koji se koriste za obavljanje zadataka.
- Podelu zadataka na jednostavnije delove.