Prevencija izostanaka i školskog neuspeha kod učenika sa ASD: Unapređenje prelaska iz osnovne u srednju školu

Strategije obrazovanja sa učenicima sa autizmom imaju svoju osnovu u principu obrazovanja učenja zasnovanom na uspehu. Za ovo moramo da koristimo sledeće tehnike modifikacije ponašanja:

• Ulančavanje unazad: koje se sastoji od segmentisanja učenja na male korake kako bi se pružila podrška u svakom i postepenog povlačenja od poslednjeg koraka do prvog, pod uslovom da je prethodni bio uspešan
• Ekonomija tokena: uspostavlja se poželjno ponašanje koje se želi postići i u kojem dete može da ima kontrolu samostalno ili uz podršku koju planiramo da postignemo i predlažu se potkrepljivači (npr. nalepnice...) koje se akumuliraju ili razmenjuju za donbijanje unapred utvrđene nagrade. Možete postaviti tri cilja, dva koja su vrlo laka za postizanje i koja će delovati kao potkrepljenje, ili samo jedan. U svakom slučaju, važno je da dete učestvuje u izgradnji cilja kako bi ga smatralo privlačnim. Možete raditi zajedno sa celim razredom. Takođe je poznat kao sistem bodova
• Potkrepljivanje: svaki stimulans koji povećava verovatnoću da će se neko ponašanje ponoviti u budućnosti.
• Gašenje: zasniva se na principu potkrepljivanja. Svako ponašanje koje je prćeno potkrepljenjem ima tendenciju da se ponovi, svako ponašanje nakon kojeg potrepljenje nestane imaće tendenciju da nestane.
• Uspešno učenje: učenje se odvija na osnovu znanja učenika i sekvenciranje zadatka na male koracima kako bi učenici stekli veštine da ga uspešno rešavaju.
• Fokusiranje na snage: skills, interests and needs as a vehicle of learning
• Individualizovane procene: svaki učenik ima sopstvene potrebe i podršku.
• Vizuelna sredstva: organizujte okruženje i zadatke jasnoćom, bojama ili slikama.
• Zasnivanje na širini, tj. podržavati osobe u njihovom prirodnom kontekstu

 

- Struturisanje:

• Fizički prostori (raspored učionice, kontrola senzornih stimulusa, prostorno-vremenski markeri, vizuelna pomagala, specifični prostori za opuštanje, oglasne table, rasporedi u kojima se pružaju društvene informacije...).
• Raspored i organizacija školskog materijala, beleški, obaveštenja: praćenje akademskog dnevnog reda uz podršku pomoću krugova podrške, ili nastavnika.
• Organizacija raspodele učenika i zadataka u grupnom radu.
• Veoma nestrukturirani prostori i momenti (promene razreda, ulazi i izlazi, pauze, nove aktivnosti...).
• Podrška u sekvencijalnom strukturiranju učenja (praćenje sekvencijalne nastavne strategije: korak po korak) i uspostavljanje potkrepljivača za uspešan završetak zadatka.
• Sekvenciona podrška u učenju fizičkih veština, ocenjivanje motoričkih, vestibularnih i egzekutivnih sposobnosti učenika.
• Anticipacija i objektivno objašnjenje promena (odsustvo nastavnika, iznenadni ispiti, uvođenje ili isključenje predmeta, novi formati učenja, promene prostorija...).

 

- Pristupačnost kurikuluma

• Prilagođavanje ispita (konkretna pitanja, izbegavanje duple negacije).
• Produženje vremena.
• Raspodela prostora i vremena uz vizuelna pomagala.
• Pomoć sa beleškama.
• Podela gradiva.
• Vizuelna pomagala (npr., signaliziranje kada treba okrenuti list jer se ispit nastavlja strelicom, korišćenje kartica u boji koje pokazuju preostalo vreme za učenika).
• Eksplicitna obuka u samoinstrukcijama.
• Usklađivanje sa okruženjem putem digitalnih platformi, sastanaka, agendi.
• Unapređenje ličnog razvoja u oblasti fizičkog vaspitanja naspram takmičarskih modela.
• Podrška diferencijaciji i razgraničenju relevantnih aspekata predmeta.