Strategije intervencije u autizmu: Veštine kojima se treba baviti u cilju sprečavanju neuspeha u školi i izostanaka sa nastave - Modul 3

2. 2. DRUŠTVENA OBLAST. KAKO SPREČITI BULING?

2.2. ZAŠTO JE BULING ČEŠĆI U AUTIZMU?

Studije govore o 44% prevalencije maltretiranja kod učenika sa autizmom (Montes and Halterman, 2007), dok druge studije ukazuju da je 77% uzorka bilo žrtva bulinga (Cappadocia and Weiss, 2011).

Buling i sajber-buling je donekle tešak za osobe sa autzmom zbog raznovrsnosti ponašanja koje može biti uključeno i varijabli koje utiču na to ponašanje, koje dečaci i devojčice sa autizmom ponekad ne primećuju (kao ton glas, kontekst...). Ljudi sa autizmom često nisu svesni da su žrtve bulinga (Dubin, 2007)

Deca i mladi sa autizmom mogu biti izloženiji većem riziku od bulinga od svojih vršnjaka zbog različitih načina na koje komuniciraju sa drugima. Njihova vršnjačka grupa će primećivati ove razlike sve više i više kako odrastaju.

Takođe je teško čitati izraze lica i govor tela, a oni ne znaju kada je neko prijateljski raspoložen ili pokušava da ih povredi. To znači da mogu pogrešno razumeti namere svojih vršnjaka. Oni takođe mogu biti laka meta na igralištu jer ponekad više vole da se igraju sami.

Kao rezultat toga, drugoj deci je lako da ih zadirkuju jer nemaju strukturu podrške oko sebe. Druga deca ih takođe mogu zadirkivati ako vide da rade „čudne“ stvari kao što su mlataranje rukama ili davanje neprikladnih komentara.

Deca i mladi sa autizmom takođe mogu da ispolje neke vrste bulinga. Oni mogu postati agresivni kada se igra ne igra onako kako oni žele i onda pokušavaju da kontrolišu situaciju. Takođe mogu postati frustrirani što su „ostavljeni“ na igralištu i pokušati da „nateraju“ decu da im postanu prijatelji.