Izostajanje iz škole - Modul 4

1. GLAVNI RAZLOZI

1.4. POSLEDICE IZOSTAJANJA

Ako učenici sa autizmom duže odsustvuju iz škole, to može dovesti do:

-     Slabog akademskog učinka: učenici koje češće odsutnodsustvujui mogu se suočiti sa okolnostima koje dovode do toga da ispolje ponašanje (npr. nedostatak motivacije) koje takođe šteti rezultatima ispita. Takođe oni propuštaju prilike za učenje i znanje. Ovo takođe postavlja presedan za smanjenje ili gubitak poverenja i samopouzdanja, što često postaje začarani krug.

-     Gubitka strukture u danu i manje rutina: navika ranog jutarnjeg ustajanja nestaje, učenik se budi veoma kasno i gubi naviku spavanja (mogu se pojaviti poremećaji spavanja). Pokušava da svoje slobodno vreme zaokupi aktivnostima slobodnog vremena (npr. gledanje televizije, korišćenje računara ili video igrica i/ili društvenih medija). Ove aktivnosti često sprečavaju povratak u školu jer nisu izazovne i ne izazivaju anksioznost u poređenju sa društvenim situacijama u školi. Zbog toga se učenici osećaju udobno i bezbedno u svom okruženju sa malo promena i malo iznenađenja.

-     Nesposobnosti da se učenik nosi sa razvojno normalnim izazovima. Ovo takođe čini da se osećaju drugačijim od svojih vršnjaka, stičući negativno poimanje o sebi. To može dovesti do straha od škole, straha od neuspeha i preteranog perfekcionizma, što stvara veoma visok nivo anksioznosti. Njihova anksioznost se povećava jer se za to retko sprovodi određena intervencija, a ima tendenciju da se intenzivira svaki put kada se od njih traži da urade nešto izvan njihove zone komfora (npr. odlazak u školu, druženje ili putovanje)

-     U vezi sa gorenavedenim, učenici se sve više društveno otuđuju i teže sklapaju prijateljstva. Kada moraju da rade u timu, trpi njihova socijalizacija i veoma je teško nositi se sa tim.

-     Što je veći broj dana odsustvuju iz škole ili što više puta odsustvuju, javlja se jači osećaj straha u iščekivanju situacija koje bi mogle da izazovu izolaciju, neizvesnost šta će se desiti kada se vrate, mišljenja koje će drugi imati o njima ili ponašanja i razmišljanja svojih vršnjaka.

-     Povećane agresivnosti: kada se osećaju ugroženo i primorani su da idu u školu, koriste agresivnost ili bežanje kao odbrambeni mehanizam usmeren na roditelje ili podršku odraslih.

-     Upuštanja u preranu seksualnu aktivnost.