Izostajanje iz škole - Modul 4
1. GLAVNI RAZLOZI
1.5. KAKO ODRŽATI DOBAR ODNOS SA PORODICOM
Kada učenik izbegava ili odbija da ide u školu, situacija kod kuće može biti nepovoljna za sve ukućane. Roditelji su često očajni i mogu se osećati krivim ili kriviti sebe za anksioznost i nevoljnost svog deteta da pohađa školu. Neke od strategija za pomoć su:
- Pozitivna i konstruktivna forma uključivanja u porodicu je ključni faktor u prevazilaženju situacija izostajanja.
- Ostvarite rani kontakt sa porodicom kako bi se razgovaralo o nevoljnosti učenika sa autizmom da pohađaju školu i bilo kojim faktorima koji su tome doprineli po mišljenju porodice.
- Razvijte znanje o podršci i resursima koje bi članovi porodice mogli da koriste da pomognu u rešavanju pitanja relevantnih za anksioznost dece sa autizmom.
- Sretnite se sa porodicom na neutralnoj teritoriji ili kod kuće gde postoje porodični problemi sa školom.
- U školi treba identifikovati ključnu osobu sa kojom porodica može da kontaktira. Važno je da je to neko ko poznaje učenika i da relativno brzo odgovara na telefonske pozive.
- Održavajte redovni telefonski kontakt roditelja sa školom radi praćenja, informisanja i razmene pozitivnih informacija o učenikom.
- Iskomunicirajte sa roditeljima specifične potrebe i briga oko učenika, na primer: smeštanje u određeni razred, raspored sedenja, zabrinutost oko određenih časova ili nastavnika.
- Budite istrajni u dogovorenim ciljevima, uprkos svim zastojima, nemojte stalno tražiti „nova rešenja“.
- Budite pripremljeni za poteškoće ili “ponavljanje problema” nakon prirodnih pauza, na primer: praznika ili bolesti učenika.
- Fokusirajte se na pozitivne aspekte školskog života i ohrabrujte sve male korake ka pozitivnom napretku.
- Ohrabrite roditelje da svakog dana pitaju šta je prošlo dobro radije nego šta je bilo loše u školi.
- Roditelje treba ohrabriti da dozvole školi da se bavi pitanjima koja se javljaju u školi.
- Roditelji i nastavno osoblje treba da imaju na umu da neki učenici mogu imati specifične strahove u vezi sa školskom okolinom koji se ne javljaju u drugim oblastima njihovog života.
- Ohrabrite roditelje da iskoriste sve vidove podrške koju mogu imati u zajednici - na primer: drugi članovi porodice, prijatelji, komšije, itd.
- Programi reintegracije treba da budu fleksibilni, kreativni i individualizovani da odgovaraju svakom učeniku.
- Reintegracija treba da se odvija odgovarajućim tempom; važno je ne očekivati previše prerano.
- Svi koji rade sa učenikom sa autizmom moraju ponuditi dosledan i jedinstven pristup