Prevencija izostanaka i školskog neuspeha kod učenika sa ASD: Unapređenje prelaska iz osnovne u srednju školu

Prelazak (tranzicija) iz osnovne u srednju školu može biti izazov za mnoge učenike, kao i za njihove porodice. Adolescencija je period fizičkog i intelektualnog razvoja koji može probuditi teška osećanja koja deca treba da razumeju i da se nose sa njima.

Prema  istraživanju (O’Halloran, 2010;  Hargreaves et al., 1996, i O’Brien, 2003) postoji istovremeni trostruki prelazak:

·         prelazak iz jedne škole u ​​drugu, ponekad na drugoj geografskoj lokaciji;

·         prelazak iz jedne grupe vršnjaka u novu grupu vršnjaka;

·         važna smena detinjstva u adolescenciju.

Ovaj period tranzicije je još veći izazov za decu sa autizmom, a samim tim i za njihove roditelje. Roditelji precenjuju mnoge izazove sa kojima se deca suočavaju. Međutim, rezultati će se verovatno razlikovati u zavisnosti od specifičnih snaga i poteškoća dece (Maras  & Aveling, 2006).

Prilagođavanje promenama otežava deci sa autizmom da se suoče sa društvenim izazovima prelaska u novu školu:

·         Druga školska zgrada, možda veća od osnovne škole, daleko od njihove kuće;

·         Možda i potreba da koriste javni prevoz;

·         Mnogo učionica umesto jedne.

Deca iz spektra će morati da nauče gde su različite školske usluge dostupne učenicima: kabineti, psiholog, kantina, biblioteka, sportske sale i mnoge druge. Pre svega, moraju znati kako da koriste te usluge.

 U novoj školi, moraće da:

·         znaju kako da pronađu svoje nove učionice;

·         se adaptiraju novoj rutini; rasporedima za svaki dan u nedelji;

·         se upoznaju sa svojim nastavnicima i njihovim različitim pristupima;

·         se upoznaju sa svojim drugovima iz razreda i većim brojem drugih učenika;

·         sklope nova prijateljstva;

·         razumeju nova pravila i norme.

Od ranog detinjstva može postojati jaka veza između majke/oca i deteta. Prema poznatim autorima pionirskih studija objavljenih 50-ih godina prošlog veka: Lorna Ving, Uta Frit i mnogi drugi - stručnjaci i roditelji moraju biti uključeni kao partneri u proces obrazovanja deteta sa autizmom. Od njihovih pionirskih studija pa nadalje, to je neupitna istina.

Ako postoji dobar odnos među decom, njihovom porodicom i stručnjacima, na izazove sa kojima se deca suočavaju porodica može pozitivno uticati i oni će biti sigurniji da se suoče sa novim iskustvom u novoj školi.