Prevencija izostanaka i školskog neuspeha kod učenika sa ASD: Unapređenje prelaska iz osnovne u srednju školu

Da bi tranzicija bila uspešna, neophodno je da proces planiranja počinje rano, u osnovnoj školi, uzimajući u obzir stavove porodice, stručnjaka / nastavnika / škole i učenika sa autizmom.

Porodice i učenici sa autizmom trebalo bi da igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji. Oni treba da budu deo procesa planiranja i da učestvuju na tranzicionim sastancima.

Dobar strateški plan za tranziciju mora da podrazumeva pristup usredsređen na osobu, holistički pristup koji obezbeđuje interese dece. Ovaj plan ima za cilj da istakne prava dece da izraze svoja mišljenja, potrebe i želje u procesu tranzicije. Ovo je ključno, jer osigurava da se prelaskom u srednju školu dobro upravlja, da bude personalizovan, prikladan i smislen za svakoga.

·         Za glatku i uspešnu tranziciju, plan mora biti organizovan u strukturisanom pristupu.

·         Ako je potrebno, plan tranzicije treba pravilno podeliti na male faze/korake kojima se može lako upravljati.

·         Vodeći stručnjak tranzicionog procesa za srednju školu, zajedno sa porodicom i nastavnicima osnovne škole treba da osmisli plan tranzicije koji sadrži detalje o snagama ali i oblastima u kojima može biti potrebna dodatna podrška (ovo takođe treba da uključi sve senzorne probleme sa kojima se učenik suočava).

 

Dobro partnerstvo između nastavnika i roditelja će pomoći da se razviju i primene sve strategije i metodologije predložene u planu.

Tokom razvoja procesa koji podrazumeva donošenje odluka i izbora za život porodice i deteta, ključno je da svi sagovornici sarađuju i razmenjuju informacije, iznose alternative i daju hipoteze izbora.

3.1.1. Na koji način osnovna i srednja škola treba da sarađuju da bi unapredile process tranzicije za svoje učenike?

Za unapređenje procesa tranzicije i prilagođavanje novog obrazovnog konteksta iz osnovne u srednju školu i prevazilaženje prepreka uspešnoj tranziciji, ključno je razviti intervencije koje modifikuju školsko okruženje;

Prelazak između škola mora uvažavati razvoj dece/učenika, tako da osnovna škola bude i služi kao osnova za razvoj učenika u narednim ciklusima (Melo, 2009).

Postoje fundamentalni aspekti kada se govori o školskoj tranziciji: socijalna i institucionalna adaptacija, prilagođavanje novom školskom vremenu i prostoru; obrazovni sekvencijalni/nastavni plan i program; kontinuitet između osnovne i srednje škole; razvoj deteta; vrsta prelaza; izgradnja mostova i minimiziranje barijera (Evangelou et al., 2008).

 

Da bi se osigurali ovi fundamentalni aspekti:

• Ključno je da svi učesnici (porodica, učenici, nastavnici iz osnovne i srednje škole i drugi) rade zajedno kako bi osigurali nesmetanu tranziciju za autističnog učenika

·         Tranzicije treba planirati mnogo unapred: to može značiti da bi prvi formalni sastanak planiranja sa srednjom školom trebalo da se održi u osnovnoj školi (npr. obe škole treba da razmene preglede svojih nastavnih planova i programa i pedagoških praksi)

·         Treba uspostaviti prelazni protokol za sprovođenje procesa evaluacije. Protokol se može lako ažurirati nakon evaluacije od strane učenika, roditelja i nastavnika.

• Vodeći stručnjaci u procesu tranzicije za srednju školu, sa porodicom i nastavnicima u osnovnim školama, treba da izrade plan tranzicije sa detaljima o prednostima i oblastima u kojima može biti potrebna dodatna podrška.
• Osigurajte da je plan tranzicije pravilno podeljen na male i upravljive faze/korake, ako je potrebno.
• Uspostavite raspored tranzicije koji se, ako je potrebno, može prilagoditi.
• Održavajte sastanke nastavnika dve škole uz učešće defektologa pre i tokom tranzicije radi prenošenja informacija o specifičnim karakteristikama učenika i njihovim poteškoćama, pristupu nastavnom planu i programu i drugim važnim pitanjima.

·         Obe škole treba da sarađuju i organizuju dodatne posete ili nekoliko aktivnosti koje uključuju učenike, roditelje, nastavnike i osoblje iz obe škole.

Za toplu, pozitivnu i uspešnu tranziciju, strategije moraju biti osmišljene i planirane, uključujući sve osnovne aktere ove tranzicije što je moguće bolje: učenike, njihove porodice, ali i zajednicu osnovnih i srednjih škola (ostale učenike, nastavnike, defektologe, upravu škole, asistente, psihologe i drugi terapeute itd.).